Žeteoci iz Starog Gracka, malog sela kod Lipljana, ubijeni su 23. jula 1999. godine, a ovaj brutalni masakr ostaje nerazjašnjen čak 26 godina kasnije. Ovu tragediju obeležava ne samo gubitak života, već i osećaj besa i nepravde koji se provlači kroz lokalnu zajednicu, koja nikada nije dobila pravdu za stradale.
Masakr se dogodio u ataru sela Bujance, koje se nalazi dvadesetak kilometara južno od Prištine. Toga dana, grupa od 14 žetelaca iz Starog Gracka radila je na polju, sakupljajući žito. U večernjim satima, tačno nekoliko minuta posle 21 časa, napadnuti su dok su se vraćali sa svojih poljoprivrednih obaveza. Ubijeni su strašnom silom uz korišćenje vatrenog oružja. Srpski seljani su pronađeni pored kombajna, a jedan od žrtava nalazio se na traktoru, dok su njihovi telesni ostaci bili u velikoj meri unakaženi i grupisani.
Među ubijenima nalaze se muškarci različitih godina, od kojih je najmlađi bio samo sedamnaestogodišnji Novica Janićijević. Imena drugih žrtava uključuju Milovana Jovanovića, Jovicu Živića, Radovana Živića, i mnoge druge. Njihove porodice su ostale bez muževa, očeva, sinova, a cela zajednica bez svojih članova. Život u Starom Gracku, gde je pre rata živelo oko 300 Srba, nikada više nije bio isti.
Nakon masakra, meštani su tražili zaštitu od međunarodnih snaga KFOR-a, koje su bile prisutne na Kosovu. Nažalost, njihova pomoć nije bila dovoljna da spreči ovaj zločin ili da omogući pravdu za žrtve. Uticaj međunarodnih misija na bezbednost lokalnog stanovništva ostao je diskutabilan, jer počinioci nikada nisu pronađeni.
U nekoliko navrata, tokom vremena, neki svedoci i osumnjičeni su privođeni na ispitivanje, ali je pravda izostala. Dva dana nakon masakra, hapšena su četiri lica, ali su brzo puštena. Iako su se povremeno otvarale istrage, uključujući i jednu koja je istraživala Mazljuma Bitića, sve su one završene bez konkretnih rezultata. Međunarodni istražitelji su često bili suočeni sa nedostatkom dokaza, što je dodatno otežalo proces.
U 2010. godini, zvanična dokumentacija o tragediji predana je Euleksu, ali ni tada nije došlo do napretka. Slučaj je zatvoren 2017. godine bez ikakvih konkretnih zaključaka ili pravnih posledica za one koji su počinili ovaj zločin.
Tragedija žetelaca iz Starog Gracka simbolizuje širu sliku teških događaja koje su Srbi na Kosovu i Metohiji doživeli tokom i posle rata. Osim fizičkog nasilja, Srbima su često bila uskraćena prava na spomen-obilježja i sećanje na stradale. U poslednjim godinama, čak su i spomenici podignuti u čast žrtvama bili demolirani ili vandalizovani.
Zločin iz Starog Gracka ne samo da predstavlja pojedinačnu tragediju, već i svedoči o sistematskoj nestabilnosti i nepravdi koja se i dalje javlja u regionu. Izostanak pravde za žrtve i njihove porodice ostavlja dubok trag u svesti zajednice, dok se uzdaju u budućnost u kojoj će odgovorni konačno biti privedeni pravdi. Do tada, sećanje na 14 nevino stradalih žetelaca ostaje snažna poruka o potrebi za istinom, pravdom i pomirenjem.
