Veselin Veso Jovović, Nikšićanin poznat kao „nekrunisani kralj mafije“, bio je jedna od najistaknuti figura organizovanog kriminala u Sloveniji tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Njegova moć i uticaj se manifestovali kroz brojne kriminalne aktivnosti koje su podsticale strah i poštovanje među članovima podzemlja.
Tragično je izgubio život 7. juna 1998. godine u Ljubljani, u popularnom „Latino-baru“. Ubica mu je pucao u potiljak, što je pokrenulo spekulacije o mogućem obračunu između crnogorskih i albanskih kriminalnih grupa u Sloveniji. Policija je brzo reagovala, sastavljajući foto-robot ubice i raspisala poternicu sa nagradom od 11.000 maraka za informacije koje bi dovele do njegovog hvatanja.
Nakon njegove smrti, u beogradskim novinama objavljena je čitulja koja je obaveštavala rodbinu i prijatelje o tragičnoj smrti Jovovića u 42. godini. U čitulji je navedeno da će ispraćaj biti održan 10. juna 1998. godine na groblju Žale u Ljubljani, gde su se okupili njegovi najbliži: sin Dušan, ćerke Sanja i Nina, supruga Nada, kao i ostala rodbina.
Jovović je rođen u selu Rastovac, nedaleko od Nikšića. Svoj radni vek započeo je kao zanatlija, a kasnije se preselio u Sloveniju, gde je stekao značajan imetak kroz trgovinu. Odbio je slovenačko državljanstvo i vratio se u Crnu Goru sredinom devedesetih godina, gde je izgradio porodičnu kuću.
Postao je poznat u martu 1998. godine kada je u spektakularnoj akciji specijalne policije uhvaćen u kafiću „Nostalgija“. Tada je bio priveden zbog sumnje da se bavio iznudom. Priče koje su se tada širile govorile su o tome da je hapšenje bilo namešteno, uz tvrdnje da je slovenački biznismen dugovao Jovoviću 20.000 nemačkih maraka, a na sastanak umesto novca doveo policiju.
Nakon hapšenja, Jovović je nastavio sa poslovanjem. Godine 1994. vratio se u Ljubljanu, gde je osnovao uvozno-izvoznu firmu „Bata“, koja se bavila uvozom prehrambenih proizvoda i potrošačke robe iz različitih evropskih zemalja. Njegovo poslovanje je napredovalo, omogućivši mu kupovinu stana u centru Ljubljane i luksuzne vile u Podutiku.
U njegovo doba, kriminal u Sloveniji je bio u ekspanziji, a mnoge borbe između suparničkih grupa doprinele su nestabilnosti. Jovović je bio centralna figura u tom haosu, često okružen prijateljima i saradnicima iz podzemlja. Njegova smrt nije označila kraj kriminalnih aktivnosti u regiji, već je stvorila vakum koji su neki drugi pokušali da popune.
Iako je njegovo ime još uvek u međuvremenu povezano sa nelegalnim aktivnostima, u društvu se oseća promena, a mnogi veruju da je policija pojačala pritisak na organizovani kriminal u ovom delu Evrope. Njegova priča ostavlja značajan trag u istoriji slovenskog podzemlja i postavlja pitanja o budućnosti kriminalnih aktivnosti u regionu.
Danas se Jovovićeva biografija može opisati kao upozorenje o mestu koje kriminal može zauzeti u društvu. Njegova karijera, sve od uspona do stradanja, oslikava tamnu stranu ljudske prirode i izazove s kojima se suočava pravosudni sistem. Njegova smrt ostala je nerazjašnjena, a mnogi veruju da će to pitanje zauvek ostati otvoreno. U svetlu svih ovih događaja, novinari istražuju duboko ukorenjene veze kriminala i politike, dok se pokušava razjasniti nasleđe koje je ostavio za sobom.
