U Srbiji je na početku školske godine 2024/2025 zabeleženo 229.648 učenika srednjih škola, a nastavu im održava 29.541 nastavnik, kako je danas objavio Republički zavod za statistiku u biltenu „Srednje obrazovanje – početak školske 2024/2025“. Ovi podaci osvetljavaju stanje srednjeg obrazovanja u zemlji i ključne demografske karakteristike učenika i nastavnika.
Prema izveštaju, u nastavničkom kadru žene čine značajnu većinu. Od ukupnog broja nastavnika, 19.726 su žene, što čini otprilike dve trećine. Ova struktura naglašava bitnu ulogu žena u obrazovnom sistemu, ali takođe postavlja pitanja o rodnoj ravnoteži u drugim profesijama unutar obrazovanja. Osim toga, kada su u pitanju učenici, u srednjim školama su registrovana 115.432 učenika, dok je učenica nešto manje – 114.216. Ovakva raspodela ukazuje na male razlike u broju dečaka i devojčica u srednjem obrazovanju, što može biti pozitivno za podsticanje ravnopravnosti.
Kao što se može primetiti, najviše učenika pohađa gimnazije, njih 63.589, čime se potvrđuje popularnost ovog obrazovnog pravca među mladima. Gimnazije tradicionalno nude širok spektar predmeta i pripremaju učenike za dalje školovanje, bilo na univerzitetima ili u drugim obrazovnim institucijama. Na drugom mestu su elektrotehničke škole, sa 28.483 učenika, koje su poznate po svojoj usmerenosti prema tehničkim i informatičkim disciplinama, a treće mesto zauzimaju škole u oblasti ekonomije, prava i administracije, koje pohađa 27.067 đaka. Ove brojke govore o interesovanjima i aspiracijama mladih, kao i o potrebama tržišta rada.
Ovaj bilten pruža dragocene informacije o obrazovnom sistemu u Srbiji, ali i o izazovima sa kojima se suočava. Različiti nivoi obrazovanja, kao i popularnost različitih zanimanja, mogli bi pomoći u oblikovanju budućih politika obrazovanja. Uzimajući u obzir trenutne trendove, bilo bi korisno pratiti kako se obrazovni sistem i dalje razvija i kako se njegova struktura menja u skladu sa potrebama društva i ekonomije.
Nadležne institucije bi trebalo da nastave sa analizom ovih podataka kako bi se mogli formulirati strategije za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Na primer, atraktivnost različitih srednjih škola može uticati na opštu strukturu obrazovanja, a država može razmotriti dodatne mere za motivaciju učenika da se upisuju u obrazovne pravce koji su deficitarni na tržištu rada.
Druga važna stvar je kvalitet nastavnog kadra. U zemljama širom sveta postoji kontinuirani fokus na razvoj i obuku nastavnika, što je ključno za stvaranje inspirativnog i efikasnog okruženja za učenje. Pitanje kako zadržati talentovane nastavnike i obezbediti da oni imaju adekvatnu podršku može biti ključno za poboljšanje obrazovnog sistema.
U ovom kontekstu, značajna je i uloga nastavnika u oblikovanju buduće generacije, i to ne samo kroz obrazovne, već i kroz lične vrednosti. Međutim, njihova prerogativa da motivišu i inspirišu učenike može biti pod udarom brojnih faktora, uključujući i ekonomske uslove, radna opterećenja i dostupnost resursa.
Sve u svemu, podaci o broju učenika i nastavnika u Srbiji za školsku 2024/2025. pružaju važne uvide u trenutnu situaciju u obrazovanju, ali i izazove i mogućnosti koje se postavljaju pred nadležnim organima. Na osnovu ovih informacija, moguće je razviti strategije koje će biti od koristi ne samo učenicima i nastavnicima, već i celoj zajednici.
