Astronomi su napravili revolucionarno otkriće u Sunčevom sistemu, identifikujući novo nebesko telo, privremeno nazvano 2017 OF201. Ovaj objekat predstavlja (veoma) dalekog rođaka Plutona i nalazi se na izuzetno udaljenim tačkama svog orbitnog puta. U najudaljenijem delu svoje orbite, 2017 OF201 je čak 1.600 puta dalje od Sunca nego što je Zemlja. Kada se približi, njegova udaljenost od Sunca je 44,5 puta veća od one do Zemlje.
Jedna od najzanimljivijih karakteristika ovog objekta je njegova ekstremno izdužena orbita, koja mu omogućava da završi jedan krug oko Sunca za impresivnih 25.000 godina. U poređenju, Plutonu je potrebno „samo“ 248 godina za isto. Kako je ovaj objekat dospeo na ivicu Sunčevog sistema, ostaje misterija; neki istraživači sugerišu da su ga možda izbacili gravitacioni uticaji velikih planeta kao što su Jupiter ili Neptun. Alternativno, tokom ovog „izbacivanja“, moglo bi da završi u Ortovom oblaku, teorijskom pojasu drevnih ledenih tela koji obavija naš solarni sistem.
Međunarodni astronomski savez, kroz svoj Centar za male planete, prvi je objavio vest o ovom otkriću. Procene sugeriraju da 2017 OF201 ima prečnik od oko 700 kilometara, te se može svrstati u kategoriju patuljastih planeta, zajedno sa Plutonom, koji je ovu oznaku dobio 2006. godine. Iako su savremeni teleskopi omogućili astronomima da istražuju daleke delove svemira, i dalje ostaje mnogo nepoznanica o širem okruženju našeg Sunčevog sistema, ističe Sihao Čeng, vođa istraživačkog tima sa Instituta za napredne studije.
Otkriven nakon detaljnog istraživanja, tim je nastojao da pronađe Devetu planetu, koja još uvek ostaje hipotetična. Korišćenjem podataka sa teleskopa u Čileu i na Havajima, tim je uspeo da identifikuje 2017 OF201 prateći spor periodičan pokret svetlosti kroz snimke. Ova identifikacija pokazuje da se objekat ne uklapa u obrasce ponašanja drugih nebeskih tela u toj regiji, što otvara nova pitanja o njegovom poreklu.
Istraživanje dodatno izaziva ranija shvatanja o spoljnim delovima Sunčevog sistema, posebno u odnosu na područje iza Kojperovog pojasa. To je područje prethodno smatrano gotovo praznim, međutim, NASA-ina letelica „New Horizons“ je 2015. godine zabeležila Pluton, a od tada je prešla više od duple udaljenosti, bez da je stigla do kraja pojasa.
Iako se letelica i dalje kreće kroz ovaj deo svemira, može da potraje prilagođavanje milione i milijarde kilometara pre nego što uđe u međuzvezdani prostor gde više nema uticaja Sunčeve svetlosti. Tokom svog putovanja, „New Horizons“ je zabeležio i neobičan objekat koji se zove „Arrokoth“, koji je najudaljeniji objekt do kojeg je neka letelica stigla.
Postavlja se pitanje šta bi mogao značiti pronalazak 2017 OF201. Ako se može otkriti samo u jednom procentu svoje orbite, to sugeriše da bi i druga slična tela mogla postojati iza Kojperovog pojasa. Ovo otkriće može značiti da ćemo uspeti da identifikujemo stotine sličnih objekata koji su zasad preslabi za uočavanje.
Ova novost može značiti da i dalje postoji mnogo toga nepoznatog u našem Sunčevom sistemu. „Prisustvo samo ovog jednog objekta ukazuje na to da bismo mogli naići na još sličnih tela koja imaju istu orbitu i veličinu“, zaključuje Čeng.
Sa velikim zainteresovanjem za dalje istraživanje i razumevanje, astronomi i naučnici nastavljaju da proučavaju misterije koje nas okružuju, otkrivajući tako nove aspekte našeg mesta u svemiru. Ova otkrića ne samo da proširuju naše znanje, već i izazivaju naša dosadašnja shvatanja o Sunčevom sistemu i njegovim tajnama.
