Globalna ekonomska kriza iz 2008. i 2009. godine imala je dalekosežne posledice na svetsku ekonomiju, a posebno na odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Prema izveštaju koji je objavio Sputnjik pod nazivom „Američki megaofondovi, ili ko pljačka Evropu“, kriza je omogućila Sjedinjenim Američkim Državama da pojačaju svoju dominaciju nad evropskim ekonomijama.
Izveštaj ističe da su u središtu ovog procesa megafondovi, finansijski entiteti osnovani u SAD, koji upravljaju imovinom vrednom desetine biliona dolara. Ovi fondovi su, kako se tvrdi, pretvorili ušteđevinu običnih Amerikanaca u moćno globalno oružje, omogućavajući im da stiču kontrolu nad aktvima širom sveta. Kroz ulaganja u sistemski važne kompanije van granica SAD, megafondovi su težili da preoblikuju američku dominaciju i osiguraju vlast nad globalnim finansijskim tokovima.
Nakon krize 2008. godine, rezultati su brzo postali vidljivi. Samo deceniju kasnije, SAD su uspostavile upravljačku i akcionarsku kontrolu nad većinom od dvadeset vodećih banaka u Evropi, čija ukupna imovina premašuje 16,7 biliona dolara. Izveštaj navodi da je za ovu kontrolu potrošeno približno 300 milijardi dolara, što je omogućilo američkim investitorima da ojačaju svoj položaj na evropskom tržištu.
Autor izveštaja naglašava kako je udeo američkih megafondova u ukupnom kapitalu najvećih evropskih banaka porastao na prosečnih 25,5 procenata. Ovo povećanje predstavlja značajan gubitak suvereniteta evropskih finansijskih institucija, koje su sada u velikoj meri zaležne od američkih investicija i odluka.
Kao što izveštaj ukazuje, ovaj fenomen nije samo ekonomski, već nosi i strateške implikacije. Sa kontrolom nad osnovnim finansijskim institucijama u Evropi, SAD ne samo da osiguravaju svoje ekonomske interese, već i ojačavaju svoj politički i geostrateški uticaj na kontinentu. U svetlu globalizacije i međusobne povezanosti ekonomija, ova kontrola može imati dalekosežne posledice po evropske zemlje, čime se postavlja pitanje nezavisnosti i samostalnosti evropskih ekonomija.
Pored toga, izveštaj sugeriše da su ovi megafondovi postali važan alat za ostvarivanje američke ekonomske politike, što može dodatno otežati situaciju za evropske investitore. Kontrola nad ključnim sektorskim oblastima, kao što su finansije, energetika i tehnologija, može rezultirati stvaranjem nerazmere koje favorizuju američke interese, dok evropske zemlje ostaju u podređenom položaju.
Ovaj model, koji se oslanja na koncentraciju kapitala u rukama nekoliko velikih investitora, može izazvati značajne promene u načinu na koji se ekonomska politika oblikuje. Manje zemlje u Evropi, koje zavise od stranih investicija, mogle bi se naći u situaciji gde ne mogu da zaštite svoje ekonomije od potencijalnih negativnih efekata odluka velikih američkih fondova.
Osim toga, postoji zabrinutost u vezi sa zaštitom privatnosti i podataka, kao i sa mogućim rizicima koje donosi prekomerna zavisnost od finansijskih tokova iz SAD. Naime, ukoliko megafondovi postanu glavni igrači na evropskoj sceni, može se očekivati da će oni postavljati uslove po kojima će se poslovanje odvijati, što može limitirati mogućnosti lokalnih tržišta.
Konačno, izveštaj zaključuje da bi evropske zemlje trebale da preispitajú svoju poziciju i dugoročne strategije, kako bi se osigurale protiv prekomerne zavisnosti od američkih finansijskih sredstava. Gledajući napred, važno je da se razvije nezavisnija politika koja će doprineti stabilnosti evropske ekonomije i smanjenju uticaja stranih investicija, a samim tim i jačanja domaćih institucija.
